Ljubav nastaje iz kvalitetnog odnosa

Svaki odnos između dve osobe, jeste nešto jedinstveno što osećaju samo te dve osobe. To mogu biti bilo koje dve osobe, ali najintenzivniji odnos imaju dve zaljubljene osobe, osobe koje su zajedno, osobe u braku itd. No, ajmo redom. Sam uslov za kvalitetan odnos koje mogu da razviju dve osobe, zavisi od kvaliteta tih osoba. Prost, površan čovek ne može da razvije dobar, dugoročan odnos sa drugom osobom, jer je kod njega sve površno. Čak i ako se druga osoba trudi, on prosto to neće prepoznati, jer ne može.
Kvalitetan odnos između dva čoveka, mogu razviju dve slične osobe, slične ličnosti, sličnih interesovanja, intelektualnog kapaciteta, i prosto rečeno slični ljudi.

Ovim pada u vodu ona teza da se suprotnosti privlače. Suprotnosti mogu da se privlače, ali taj odnos traje koliko je to i zanimljivo, a ljudi se veoma brzo zasite svega. Dve različite osobe mogu da se približe u toj svojoj različitosti, koja ne može da rezultira nekim dugoročnim, kvalitetnim odnosom. Jer prosto ne mogu da se povežu na nekom dubljem nivou, po pitanju karaktera, razmišljanja itd.
Kad se pogleda naše društvo, često možemo naići na ljude koji su odabrali da budu sami. I to je sasvim u redu, to je njihov izbor. Ali moram da dam komentar, da srazmerno tom pojavom, raste i saznanje, da je većina ljudi negde izgubilo sposobnost da ostvari kvalitetniji odnos sa drugom osobom.
Opet sve negde kreće iz društva i klime koja vlada u njemu. U našem društvu više će se ceniti muškarac koji je bio sa ko zna koliko devojaka, nego muškarac koji ima jednu ili dve žene u svom životu.

Iz mog ugla, u ovom društvu gde je skoro sve na prodaju, ljudi padaju pod uticaj društva, tako naše društvo podstiče da se muškarci ne vezuju, da time postaju papučari, da neguju svoj slobodan stil života, da je privlačno isključivo ono što je vidljivo golim okolim. Ženama se sa druge strane promoviše da budu slobodnije, otvorenije, da budu pristupačnije muškarcima, da ulaze u kontakt sa njima, da koriste svoju lepotu, da je istaknu na onaj način tako da budu primećene kod što više muškaraca.

Čemu ovo vodi?

Vodi u površnost. Vodi u proizvodnju ljudi koji imaju prost nedostatak, invaliditet, da izgrade kvalitetan odnos sa drugom osobom. Jer je veoma lepo kad mlad čovek lepo izgleda, privlačan je suprotnom polu, posebno žena, jako je lepo kad je privlačna, kad može da bira svoje društvo. Ali ako se živi samo na toj površnosti, šta kad se ostane bez tog aduta, lepote i mladosti?

Šta onda da rade ti osakaćeni ljudi koji ne umeju da se povežu na bilo koji drugi način? Hvataju se za slamku spasa, plašeći se staračke usamljenosti, ulaze u brak sa osobom koju ne poznaju dobro, sa osobom sa kojom nisu igradili nikakav odnos. Ulaze u brak da glume sreću, yadovoljstvo, prema svojim istim tim poznanicima, koji ih gledaju sa oduševljenjem, kako su posle lepog i dinamičnog života, skrasili se, našli svoju sreću. Tako nastaje hronična bolest braka, iz koje dalje proizilazi sve ono dalje loše.

Gde je ljubav?

I ljubav nastaje iz kvalitetnog odnosa, iz poznavanja i upoznavanja te osobe, ljubav nastaje iz one crte karaktera kad se suprostavljaš drugima, kad ne padaš po uticaj ljudi koji pričaju nešto samo da bi rekli, ljubav nastaje iz stava koji se brani, ljubav nastaje posle početne zaljubljenosti, kad iznova te voljena osoba oduševljava, nebitno da je znaš mesec dana, godinu pet ili deset.
Ljubav nastaje iz kvalitetnog odnosa.

Dok sa druge strane... Ljudi koji se ne razumeju, koji nisu povezani, ne shvataju potrebe ovog drugog, onda tu dolazi do gledanja samo sebe, dolazi do prevare, do preljube, jer je jako dobro osetiti onaj stari osećaj kad si nekom privlačan, posle toliko vremena, kad si gotovo i zaboravio taj osećaj. Utom gore ako cela stvar bude bude zakomplikovana decom, posle početne euforije saznanjem da je čovek postao roditelj, ubrzo se i to dete stapa u to bračno sivilo koje vlada, a vremenom, kako čovek ostaje sve usamljeniji u toj neprirodnoj zajednici, laganim i sigurnim koracima dolazi do toga da postane apsolutno slep za svoje ukućane, gledajući samo sebe.

Tako se dolazi do onih pojava da majka pobegne sa nekim trećim čovekom, ostavljajući i muža i decu. Tako se dolazi do toga (što je najčešće, jer okolina je tolerantnija prema muškarcima) da muž napusti porodicu, a veoma lesto posle razvoda ni ne plaćajući alimentaciju bivšoj ženi koja je ostala da odgaja dete, dok je on otišao sa nekom drugom.

Kad na sve ovo dodamo i neke uobičajne stvari vezane za naše društvo, a to je rodbina sa strane, materijalno siromaštvo, stvaranje još većih neprirodnih zajednica tako što u braku, u kući često supšružnici žive sa tastom, taštom, svekrom, svekrvom, babama dedama, i drugim rođacima, koji često samo doliju jos ulja na vatru, a sve ovo dovodi do raznih naslova u novinama.

Ja ovo pišem, kako ja gledam iz mog ugla, koji se može nekome činiti pogrešan, i to je u redu. Poenta ovog mog pisanja jeste podizanja svesti, da svako ko pročita razmisli koliko on sam odlučuje o svom životu, a koliko uz sugerisanju rulje, polagano klizi ka provaliji. Poenta je rad na sebi, razumevanje onoga šta nam se dešava, i samim tim i pronalaženje rešenja za našu situaciju, za svaku situaciju u kojoj se čovek nađe.

Pokušaću da sledeća objava bude o deci, o tim divnim nevinim bićima, koje veoma kvalitetno uspevamo da pokvarimo.


8