Kad se sve ovo zna, čovek može da prepozna osobe koje mu nisu potrebne u životu, u okolini. Čovek treba da teži izgradnji svoje oaze, gde će osećati mir, spokoj. Ne samo da ima svoj dom (ili bilo šta što će nazivati svojim domom), nego da ima i takvu okolinu, da ima takve ljude, koji mu neće remetiti njegovo pozitivno razmišljanje i zadovoljstvo sobom, nekim svojim frustracijama, kompleksima, koji zasigurno izbijaju iz ljudi, jer je njihovo kontrolisanje, gotovo nemoguće. I nije bitno koliko su nam bliske te osobe, nije bitno šta će okolina da kaže, nije bitno da li je nekad ranije bilo drugačije, najvažnije je ljude otrovne ljude ukloniti ili bar skrajnuti u stranu. Taj unutrašnji glas će vam biti jako zahvalan.
Međuljudski odnosi su kompleksni, ljudi nažalost često zarad neke zajedničke i lepe prošlosti, trpe svakakve loše stvari od te osobe u sadašnjosti. I tu nije važno da li nam je ta osoba nametnuta u vidu roditelja ili rođaka, ili smo mi tu osobu odabrali u vidu bračnog druga. Ovde je dosta češći primer osoba koje su nam nametnute, pa tako deca budu sputavana da se osamostale, jer im roditelj šalje toksičnu poruku da sad, kad je odrastao čovek, njegov najveći zadatak jeste da vodi brigu o roditelju, o onoj osobi koja ga je othranila. To su jako opasni odnosi, koje umeju da uzdrmaju čoveka, posebno osetljivog čoveka.
Podjednako je opasno toksični ljudi u okruženjima za koja nas zbližavaju interesi, kao što je npr posao. Kod nas godinama, sad već i decenijama vlada mutant kapitalizam, kojeg ja nazivam balkanski kapitalizam. U njemu kvalifikovani ljudi ne dobijaju zaslužene zasluge, nego ljudi koji su se na drugi način snašli. Oni često nisu kvalifikovani za posao koji rade, stvarajhući dodatan teret svojim kolegama sapatnicima, koji su tu isto kao i oni, da zarade novac od kojeg će živeti. Kada takvi ljudi počnu da šire negativnost, frustraciju, nezadovoljstvo prosto, veoma je važno distancirati se od svega toga.
Veoma je važno shvatiti, naučiti sebe da je ta osoba pre svega nesrećna za sebe, najviše za sebe, pa tek onda za svoju okolinu, porodicu, kolege, prijatelje, rođake... To mora biti najjače oružje u borbi protiv te negativnosti, jer život je takav, da iza svakog ugla se desi nešto neočekivano što nas testira i stavlja na ispit sve što smo naučili. Takve ljude najzad treba potpuno izbegavati, i to malo komunikacije bi trebala biti najpovršnija moguća, jer svako obraćanje toj osobi može za sobom doneti pravu salvu uvreda, vikanja, psovki.
Sve ovo što sam naveo, samo dokazuje da čovek pre svega mora da razume situaciju u kojoj se našao, jer ako razume zašto se to dešava, znaće kako da pomogne sebi u vidu da se najbolje postavi u toj situaciji. Samo to... da je razume.
Koliko zaista razumete situaciju u kojoj ste se našli, a koliko ste samo nasledili neka druga ubedjenja i mišljenja koja vam je neko rekao?
Oh, niste ni svesni...
5
Нема коментара:
Постави коментар