Srce za praznu dušu

 23.

Crne cipele, malo duboke, kao polu čizme. Pomalo uske, pa su poslušne pri hodu. Tvoje glatke noge presvučene svilenim čarapama. Svesno žrtvovane zarad lepote i pogleda. Početak butina, nežno miluje kroj suknje koji označava zonu topline. Ostatak preuzima kratki kaput, kojeg na vrhu preliva tvoja kosa. 

Kada Isidora zakorači ulicom, ona postaje njena. Kada đon udari o vlažan asfalt, odjekuje svime što pripada ... tebi Isidora. Tvoje je, a nije ni pitano želi li. 

Kao kraljica koja se nalazi pred punim stolom hrane, pažljivo biraš šta ćeš danas jesti, tako i tvoje oko bira, čemu li će danas posvetiti pažnju. Izbor je pao na izlog. Prodavnica lokalnog marketa, uveliko zatvorena. U njoj malo svetlo, ali suviše slabo pod jakom uličnom rasvetom. Staješ ispred i pogled se zadrži na tom staklu, u kojem se savršeno vidiš ti.
Povlačiš kaput, popravljaš suknju, malu tašnicu. Nameštaš kosu i prelaziš usnama da još malo razmažeš sjaj, iako ne vidiš dobro. Gledaš ima li nekog u blizini, i vadiš telefon iz tašne. Poza je tu, noga je izbačena napred da dobiješ na visini, škljoc, malo pomeriš kosu, blagi osmeh škljoc ... ruka na boku, malo ozbiljnija faca škljoc. Tri slike sasvim dovoljne.

Drugarica živi blizu, dalje ćete taksijem. Izlazak, još jedna drugarica, uživo muzika, alkohol podijum. I gomila muških pogleda na koje si se već i navikla.  
Iz kluba ide stori jedan drugi peti. Kako god da ispadneš na slikama, lepa si. To više nije upitno. 

Jutro.

Budi te Lepršava, koji mora u jutarnju šetnju. Posle umivanja i ovlaš sređivanja, oblačiš trenerku i duksericu za svaki dan. Regularne patike i dugačku jaknu.
Dok izlaziš napolje, listaš zahteve za prijateljstvo, komentare od sinoć. Koja je drugarica šta objavila. Nalaziš svoju sinoćnju fotografiju, obrađuješ je malo u Picsartu i objavljuješ. Fotografija je savršena. Ne vidi se sve, dobar deo tvoje figure i lica je u senci, ostavlja gledatelju prostora za maštu. Lice, koje se ne vidi celo, kosa, kaput suknja gole noge i cipele. Vidi se dovoljno, vidi se lepo, to je najvažnije.
100 200 300 ... lajkovi se nižu. Subota je. Narod radi ili ne radi, valjda zato visi na Instagramu. Obaveštenja odavno isključena. Poruke gledaš prvih 5 chatova, ostali su neki pajseri koji se tako jave ponekad kad ih neka tvoja objava podseti na tvoje postojanje. Oženjeni, klinci, starci svega imaš tu.
Oni nisu važni, njihove priče nisu važne, ionako su sve to debili koji balave na mojim slikama. Ko ih jebe. Paćenici. Imali su oni svoju šansu, pa su je usrali. Oni koji nisu imali šansu, ta šansa im sigurno nisam ja. Ja sam lepa i za sve njih nedostupna. Onog kojeg sam ja htela briše pod sa mnom. Ne želim nikog.. 

400 500 lajkova. Sad već možda postane objava sa najviše lajkova. 
Otvaraš profil. Listaš svoje objave. Gledaš i diviš se sebi kako si se izveštila, da na jedinstven način predstaviš sebe, svoju lepotu i sve ono što si ti, oazu ženske galantnosti i prefinjenosti, u kojoj ne uživa niko.  
Listaš malo dalje, gledaš svoje objave od ranije, kad su bile pomalo nezrele, objave od jedva preko 100 lajkova. 
Vraćaš se u stan. Nastavljaš da listaš.

Dolaziš do objava od pre tri godine. Gledaš slike i vraćaš film kako si tada i ti bila drugačija. Naravno on je bio sa tobom. I tad se ponašao loše, ali sve je to bilo privremeno. Promeniće se. Zbog mene mora! More, ljubav, plaža, klubovi kokteli. Liftovi, prazne ulice i fotografije koje je on napravio fotkajući tebe, a to niko i ne zna.Tad je bilo drugačije, tad si bila voljena.
Voljena... sve se vrti oko toga, zar ne?
Biti voljen. Voljen. Jbt kako kratka, a jednostavna reč koja mnogo znači.

Skrolojući na dole, Isidora je išla u prošlost. Retko to radi, jer ako prođe granicu lepih objava, može naići na srećnu verziju sebe. One Isidore, koja više ne postoji. Posle propalih ljubavi, muškaraca koji su se lepili samo za njenu lepotu, postala je samo to - lepa. Lepa, ali ne i voljena. 
U tom svom lutanju da bude zavoljena, spas je našla u lajkovima, u pažnji. Da li će priznati sebi to? Da li će priznati prekasno?

600 700.. pa nisu sve jadnici, ima neko i kvalitetniji od proseka. Možda će primetili moju prazninu bol i želju da budem voljena onako kako ovakva ribetina i zaslužuje. 

Iako neće priznati, Isidora je tu našla svoj spas, ali ne zna da je od sebe napravila zavisnika. Od pažnje, lajkova, komentara, vatrica, srca i smajlića. Objave liče jedna na drugu, bez iskakanja iz šablona, jer ono što skuplja lajkove ne treba menjati. Ona će godine provesti u svom čekanju da se neko javi, da se neko pojavi, ali ne zna da je odbila već toliko njih, koji bi joj pružili ceo svoj svet i voleli je najbolje što umeju. Odbila ih je, jer zna da pažnja jednog čoveka, nikako ne može da bude ista kao 800 ili 900 lajkova... koliko sad već uveliko ima fotografija sa početka ove priče.

Kad se pogledi spoje, tela se sama traže

 22.

:odlomak iz knjige

01:55
Radio nešto na računaru... čuvao neke stare slike i podatke. Vraćam se na tvoje slike koje si objavila. Nisu jedine. Gledao sam te. Te linije tvoje haljine. Gledao sam linije od vrha štikle koja pravi magičnu sensku na podu, do pramena kose, iz kojeg kao da neka svetlost zrači... I ta neonka iznad tvoje glave je postavljena tu, samo da dočara tvoju eleganciju. 
U mojoj objavi sam želeo da opišem tvoju rutinu. Donekle sam uspeo... 
A onda si došla kući, izula se, navila tajmer na telefonu... sela na stolicu. Namestila kosu, prekrstila tvoje tople noge i uzela naočare u ruke. Pogled u desno, ka svetlu. Kamera je zabeležila remek delo. 
Nadvladala si me... svojom pojavom. Svojim delom.
Gledam tvoju lepotu, lepotu tvoje pojave kako se iz očiju sliva dole. Niz tvoju kosu, niz tvoje grudi, preko stomaka. Tu se spaja sa lepotom koja se već sliva na tvoje butine, niže niz haljinu. Sliva se da tvoje čarape koje ti oblikuju savršene noge, upije... svaka praznina tih čarapa ispunjena je tvojom lepotom i vrelinom. Lagano se penje uz koleno, i malo ubrzano niz list.. niz gležanj, niz petu ... stopalo. I na kraju do vrha tvojih medenih nožnih prstiju, koji su vreli kao tvoj stomak. 
Kaplje tvoja lepota, dok gledam kako se uopšte ta stolica ne istopi od tvoje vreline. Čudni zakoni fizike vladaju. 
Kaplje, dok u meni raste požuda da tvoja lepota kapne na moj jezik, da mi umaže usne. 
Skamenjen, gledam tvoju lepotu, a čežnja mi ne da mira. U meni glasovi govore, glasovi mi nadvikuju razum, kako bih do detalja opisao tvoje spremanje za rođendan, a samo ja bih bio taj koji bi te dugo svlačio. 
Oh Bože... kakav bi to ritual bio. Oslobađao bih tvoju vrelinu, i umesto vrele odeće, postavljao moje ruke.. moje usne.. moj jezik, moje grudi. Želeći da me tvoje božanstvo dodirne svuda. Želeći da svuda nosim tvoju toplinu na sebi. Fiksirao bih te pogledom... pokorio bih te njime. Vidiš da te želi muškarac, onaj koji ti oduzima dah. Dok sediš na stolici.. prilazim. Tvoj parfem se sad već tako lepo oseti. Koža ti njime zrači. Uzeo bih ti naočare iz ruku, i stavio na tvoje lepe tamne oči. Jer želim da su one poslednje koje ću da skinem sa tebe. Rukom nežno prelazim preko te savršene linije gde ti pramen miluje obraz. Od slepočnice, niz obraz. Tišina je, čujem ti disanje koje se ubrzava. Gledam te... ne skidaš pogled sa mene. Prepuštena si samo meni, da mi svaki delić svog lepog sveta podariš. Meni .. da ga čuvam. 
Niz obraz ću skliznuti ka usnama. Javlja se misao da osetiš moj prst ali ne smeš. Ukopana si... ne želiš da prekineš nežnost i strast koja se skuplja u tebi. Levom rukom te milujem po kosi, oslobađam stegnutosti. Tad ćeš ispustiti uzdah, i trepnuti par puta. 
A moja desna ruka će niz bradu doći do rajsferšlusa. I tu ću se zaustaviti. Gledaćeš me ka gore, čekajući moj sledeći korak.
Dozvoliću sebi da bar malo utoplim glad, spustiću se niže i tad će nam se usne prvi put spojiti. Nežno i ovlaž... tvoj vreo dah će stopiti taj lep spoj naših usana koje tako lepo plešu. Kao tango, pratimo korake i savršeno klizamo jedno o drugo. Odvojiću usne i vratiti prste na rajsferšlus. Otkopčaću delić pa sve duž ... da oslobodim vrelinu tvojih nedara. Dopustiću slaboj svetlosti da ti miluje kožu grudi, i da ti grudnjak stvara jedinu senku. 
Prekrštene noge se smenjuju. Sad je desno koleno najbliže meni. 
Spustiću se niže, a prsti će mi završiti na tvojoj butini. Kako mi prst klizi ka kolenu, osetim kako si sve toplija. Leva noga koja je prekrila desnu, učinila je tako lepo zagrejanom za moje prste. 
Savladavam želju, prsti nastavljaju niže.. niže, sve dok se ne spoje sa vrhovima tvojih medenih nožnih prstiliju. U želji da zagrejem svaki delić tvog tela, ljubim ih i usnama prelazim preko tvojih svilenih čarapa. Sva lepota koja se slila sa tebe je na mom jeziku, umazan sam njome.. i ostavljam trag po tebi. Uz stopala, ka gležnju, dok pogled ne skidam sa tebe dolazim tebi. Dozivaš me pogledom i jezikom koji vlaži usne. Željna si me... 
Preko listova i kolena, klizim ti ka butinama. 
Rukama ću razdvojiti tvoje noge, želim da ti budem veoma blizu. Blizu nje najbliže. 
Dok ti prilazim želja te je savladala, grabiš me rukama i ljubiš me. Jezikom probijaš moje usne i kliziš po mom. Uzvraćam i dopuštam da pregorim u želji. Dok samo želim da što dublje završim u tebi, ruke mi završavaju u tvojoj kosi, držim te za glavu i nežno .. polako, kad me želja nadvlada nabijam tvoje usne na moj jezik. Nemaš više kontrolu, moja si. Obuhvataš me nogama, pribijaš me k sebi... 
Umazan od tvoje lepote i vlažnosti više nemam razuma. Od tvoje vreline i lepote istopljen je. I sve što želim jeste da te ispunim. 
Nije mi dosta, želim moje tragove na tebi. 
Miris tvog parfema me je već odavno opio. Spuštam se na tvoje grudi i izvlačim ih iz korpi. Zabijam se u njih dok mojim potiljkom tvoji prsti klize niz kosu. Uzdah mi govori da me želiš... umazan od nas, jezikom ostavljam trag po tvojim grudima, nedrima.. vratu. Polagano po vratu. Da vratim svoju desnu ruku u tvoju kosu i počupam te da zabacim glavu i poslužim tvoj vrat sebi. Moj je... samo moj, Pripada mojim usnama, pokoren je mom jeziku. Snažno ti ližem vrat, sve do brade, i popuštam rukom da mi se tvoje lice približi, kad će moj jezik ponovo završiti u tebi. 
Ruke u tvojoj kosi, gube kontorlu ... i nastaje stihija. Skidam ti naočare, oslobađam deo po deo gardeorbe. Da utolimo glad koju više ništa ne može da spreči .
Od mojih nespretnih pokreta stradaće tvoje svilene čarape, ali želim. Tu na tvojoj butini, gde mi zube nespretno proklizavaju, napraviće mali trag. Moj trag.
Da sutra, dok se gledaš u ogledalu i vraćaš film u nazad. Smešak ... te sladak bol tog crvenila podseti čija si, uzdahom sve prizivaš ponovo.
Gledam te. Tvoja lepota je takva da .. svaka želja koja se javi, budi i drugi način naših spajanja. 
Jer si ti neko ko se tuca i ljubi, grli i nabija istom jačinom i požudom. 
Do nekih novih tragova.