32.
O željo moja, skupljena, skrivena među njenim nožnim prstima.
Posteljina poput svile prekriva nju. Gola je za moje oči. Za moje gole reče.
Dok leži na desnom boku, stavila mi je stopala pod ruku. A ja slab na nju, šta drugo da radim nego da mazim i ljubim. Gledam taj mali prst, kap moje želje kanu na njega te se poče slivati dalje. Prstima sam razmazivao svoju želju po njoj, kao da bojim njenu kožu mojim bojama. Nežna koža tog stopala mi udenu mir, da budem spokojan dok je celivam celu. Dođoh do gležnja, te je malo zagolica. Umirio sam je ...
Dodao još malo moje želje na vrh njene kosti, te se lagano moja želja i ja slivamo sa njenog gležnja, do lista. Malo po malo cm po cm, uz sve vreme ovog sveta, osvajao sam njenu kožu, i ostavljao svoj trag po njoj. Umirila se i prepustila. Zatvorila je oči i pustila svog umetnika da crta po njoj. Tanani zvuk mog prsta koji klizi po njenoj koži ponekad prekine zvuk kiše napolju i njeni duboki uzdasi.
Kad stigoh do kolena, poljubih ga spokojno, kao da je čelo. Jedan poljubac nije dovoljan, te se moje gladne usne spojiše sa njenom kožom nekoliko puta. Ima li slađeg poljupca, nego ljubiti koleno voljene žene? Sa njenog kolena, približivao sam se toplim butinama. Tom masovnom rezervoaru ljubavi koji čuva za mene. Kako sam klizio ka gore, primetih njenu kožu kako se ježi, po mi prste zatražiše pomoć usana i jezika. Crtao sam po njenim butinama svoje želje, svoje osmehe, suze, sreću i bol. Sve sam ostavljao na njenoj koži, sve da upije, sve da nestane, baš tu ... na tom savršenom platnu koji mi je darovala samo meni.
Kako sam se približivao njenom kuku, moja želja je postajala sve jača. Kao da sam od njenih malih nožnih prstiju do kuka, imao samo jedan lep put zagrevanja. Osvajanje tog vrha, njenog kuka.
Izgleda kao visoka brana, a ja umorni mali čovek, koji je prešao silne doline, ne bi li osvojio u njen vrh. Kad se popeh na njega, gledao sam taj lepi pređeni put. Moj put koji sam pravio po njoj, da joj koža navikne na mene, da po njoj bude utaban moj put. Dok sam na vrhu njenog kuka, ja gledam njene lepote. S jedne strane njene butine, a sa druge njen tanan struk, njena dolina niz koju ću skliznuti, brojim sekunde da skočim niz branu koja deli dve lepote. Kao čovek koji je skrenuo s pameću, puštam se ... puštam da me dočeka njen struk, i da nestanem u njoj, kao u vodi koja proguta čoveka. Poslednji atom snage sam joj ostavio, da osvojim i taj lepi deo nje, a posle ... neka me izvuče iz njene doline i podari život, koji sam pak ostavio na njenoj koži.
I opet bih istim putem tabanao.
I opet bih iste linije povlačio i crtao.
I opet bih se, iznova divio njenoj lepoti.
.. u kojoj bih nestajao.
Нема коментара:
Постави коментар