19.
Tmurno je. Miris jeseni je tu. Onaj zaboravljeni miris koji najavljuje hladnoću, miris vlage.
Subota. Subota kad je svih 24 časa samo moje. Bez obaveza.
Novac u džepu. Auto u dvorištu, sa malo ispušenim gumama, ali nije strašno. I gorivo je tu.
Sloboda, na papiru. Sreća, na papiru. Zdravlje. Na papiru.
Zašto bežati o onog što mori, nalaziti se u situacijama nesnađenosti, pa onda ono što stiska dušu, stiska sve više. Do zadnjeg daha, do zadnje kapi života.
Jesam li ja zdrav?
Nisam, u ovom svetu to ne mogu biti. Nisam jer odbijam reći za sebe da sam zdrav, ako mi je duša bolesna. Nisam, jer ovi ljudi .. može se desiti nešto strašno. Može se desiti, da pomisle da sam zdrav, ovako bolestan.
Koja je definicija zdravog čoveka? Gde piše? Izmenio bih tu definiciju, dopisao i obrisao neke reči koje dovode do nebrige i obmane.
Čovek koliko god delovao srećno, koliko delovao nasmejano, živo ... zapravo je nesrećan, smehom se brani, ne želi suvišna pitanja jer života nema u njemu. Zdrav čovek se ne brani, on prima na grudi sveki jad, svaku sreću i živi je, stapa se sa njom ako je lepa, lomi je ako je ružna. A narod prost, voli videti snagu, sreću, uspeh... voli videti jačinu života, kako lomi onaj najgori jad. A narod skreće pogled od slabosti, nesreće neuspeha. Ne treba mu i tuđa, dovoljna je i njegova jad.
Нема коментара:
Постави коментар