23.
Crne cipele, malo duboke, kao polu čizme. Pomalo uske, pa su poslušne pri hodu. Tvoje glatke noge presvučene svilenim čarapama. Svesno žrtvovane zarad lepote i pogleda. Početak butina, nežno miluje kroj suknje koji označava zonu topline. Ostatak preuzima kratki kaput, kojeg na vrhu preliva tvoja kosa.
Kada Isidora zakorači ulicom, ona postaje njena. Kada đon udari o vlažan asfalt, odjekuje svime što pripada ... tebi Isidora. Tvoje je, a nije ni pitano želi li.
Kao kraljica koja se nalazi pred punim stolom hrane, pažljivo biraš šta ćeš danas jesti, tako i tvoje oko bira, čemu li će danas posvetiti pažnju. Izbor je pao na izlog. Prodavnica lokalnog marketa, uveliko zatvorena. U njoj malo svetlo, ali suviše slabo pod jakom uličnom rasvetom. Staješ ispred i pogled se zadrži na tom staklu, u kojem se savršeno vidiš ti.
Povlačiš kaput, popravljaš suknju, malu tašnicu. Nameštaš kosu i prelaziš usnama da još malo razmažeš sjaj, iako ne vidiš dobro. Gledaš ima li nekog u blizini, i vadiš telefon iz tašne. Poza je tu, noga je izbačena napred da dobiješ na visini, škljoc, malo pomeriš kosu, blagi osmeh škljoc ... ruka na boku, malo ozbiljnija faca škljoc. Tri slike sasvim dovoljne.
Drugarica živi blizu, dalje ćete taksijem. Izlazak, još jedna drugarica, uživo muzika, alkohol podijum. I gomila muških pogleda na koje si se već i navikla.
Iz kluba ide stori jedan drugi peti. Kako god da ispadneš na slikama, lepa si. To više nije upitno.
Jutro.
Budi te Lepršava, koji mora u jutarnju šetnju. Posle umivanja i ovlaš sređivanja, oblačiš trenerku i duksericu za svaki dan. Regularne patike i dugačku jaknu.
Dok izlaziš napolje, listaš zahteve za prijateljstvo, komentare od sinoć. Koja je drugarica šta objavila. Nalaziš svoju sinoćnju fotografiju, obrađuješ je malo u Picsartu i objavljuješ. Fotografija je savršena. Ne vidi se sve, dobar deo tvoje figure i lica je u senci, ostavlja gledatelju prostora za maštu. Lice, koje se ne vidi celo, kosa, kaput suknja gole noge i cipele. Vidi se dovoljno, vidi se lepo, to je najvažnije.
100 200 300 ... lajkovi se nižu. Subota je. Narod radi ili ne radi, valjda zato visi na Instagramu. Obaveštenja odavno isključena. Poruke gledaš prvih 5 chatova, ostali su neki pajseri koji se tako jave ponekad kad ih neka tvoja objava podseti na tvoje postojanje. Oženjeni, klinci, starci svega imaš tu.
Oni nisu važni, njihove priče nisu važne, ionako su sve to debili koji balave na mojim slikama. Ko ih jebe. Paćenici. Imali su oni svoju šansu, pa su je usrali. Oni koji nisu imali šansu, ta šansa im sigurno nisam ja. Ja sam lepa i za sve njih nedostupna. Onog kojeg sam ja htela briše pod sa mnom. Ne želim nikog..
Dok izlaziš napolje, listaš zahteve za prijateljstvo, komentare od sinoć. Koja je drugarica šta objavila. Nalaziš svoju sinoćnju fotografiju, obrađuješ je malo u Picsartu i objavljuješ. Fotografija je savršena. Ne vidi se sve, dobar deo tvoje figure i lica je u senci, ostavlja gledatelju prostora za maštu. Lice, koje se ne vidi celo, kosa, kaput suknja gole noge i cipele. Vidi se dovoljno, vidi se lepo, to je najvažnije.
100 200 300 ... lajkovi se nižu. Subota je. Narod radi ili ne radi, valjda zato visi na Instagramu. Obaveštenja odavno isključena. Poruke gledaš prvih 5 chatova, ostali su neki pajseri koji se tako jave ponekad kad ih neka tvoja objava podseti na tvoje postojanje. Oženjeni, klinci, starci svega imaš tu.
Oni nisu važni, njihove priče nisu važne, ionako su sve to debili koji balave na mojim slikama. Ko ih jebe. Paćenici. Imali su oni svoju šansu, pa su je usrali. Oni koji nisu imali šansu, ta šansa im sigurno nisam ja. Ja sam lepa i za sve njih nedostupna. Onog kojeg sam ja htela briše pod sa mnom. Ne želim nikog..
400 500 lajkova. Sad već možda postane objava sa najviše lajkova.
Otvaraš profil. Listaš svoje objave. Gledaš i diviš se sebi kako si se izveštila, da na jedinstven način predstaviš sebe, svoju lepotu i sve ono što si ti, oazu ženske galantnosti i prefinjenosti, u kojoj ne uživa niko.
Listaš malo dalje, gledaš svoje objave od ranije, kad su bile pomalo nezrele, objave od jedva preko 100 lajkova.
Vraćaš se u stan. Nastavljaš da listaš.
Dolaziš do objava od pre tri godine. Gledaš slike i vraćaš film kako si tada i ti bila drugačija. Naravno on je bio sa tobom. I tad se ponašao loše, ali sve je to bilo privremeno. Promeniće se. Zbog mene mora! More, ljubav, plaža, klubovi kokteli. Liftovi, prazne ulice i fotografije koje je on napravio fotkajući tebe, a to niko i ne zna.Tad je bilo drugačije, tad si bila voljena.
Voljena... sve se vrti oko toga, zar ne?
Biti voljen. Voljen. Jbt kako kratka, a jednostavna reč koja mnogo znači.
Skrolojući na dole, Isidora je išla u prošlost. Retko to radi, jer ako prođe granicu lepih objava, može naići na srećnu verziju sebe. One Isidore, koja više ne postoji. Posle propalih ljubavi, muškaraca koji su se lepili samo za njenu lepotu, postala je samo to - lepa. Lepa, ali ne i voljena.
U tom svom lutanju da bude zavoljena, spas je našla u lajkovima, u pažnji. Da li će priznati sebi to? Da li će priznati prekasno?
U tom svom lutanju da bude zavoljena, spas je našla u lajkovima, u pažnji. Da li će priznati sebi to? Da li će priznati prekasno?
600 700.. pa nisu sve jadnici, ima neko i kvalitetniji od proseka. Možda će primetili moju prazninu bol i želju da budem voljena onako kako ovakva ribetina i zaslužuje.
Iako neće priznati, Isidora je tu našla svoj spas, ali ne zna da je od sebe napravila zavisnika. Od pažnje, lajkova, komentara, vatrica, srca i smajlića. Objave liče jedna na drugu, bez iskakanja iz šablona, jer ono što skuplja lajkove ne treba menjati. Ona će godine provesti u svom čekanju da se neko javi, da se neko pojavi, ali ne zna da je odbila već toliko njih, koji bi joj pružili ceo svoj svet i voleli je najbolje što umeju. Odbila ih je, jer zna da pažnja jednog čoveka, nikako ne može da bude ista kao 800 ili 900 lajkova... koliko sad već uveliko ima fotografija sa početka ove priče.
Нема коментара:
Постави коментар