Čovek sa balkansko-kapitalističko-izrabljivačkim načinom razmišljanja

13

Šta vi očekujete od firme u kojoj počnete da radite?

Mnogo dobro pitanje, zar ne?

Kad već pišem o nenormalnosti...

Neko vreme sam proveo u potrazi za poslom. Susretao sam se sa raznim firmam, manje ili više izrabljivačkim. Već prilično istreniran, o mogućim pitanjima, pitali su me manje više slične stvari. Ali sam zapazio jednu stvar. A to je da veoma veoma malo, skoro nijedna firma, ne stavlja akcenat na zadovoljstvo radnika koji rade u njoj.

Rad u svakoj firmi ima nekih benefita, očiglednih ili manje očiglednih, međutim svest naših poslovnih ljudi, u tom smislu, je na izuzetno niskom nivou. Na neki način to mogu da razumem. Mi smo siromašna zemlja. Kod nas se ljudi uglavnom zapošljavaju preko veze ili iz očaja se učlanjuju u razne političke organizacije, ne bi li dobili bar neki posao. Gde je tu uopšte svest o zadovoljnom radniku?

Pa na dnu. Kao i naše društvo. 

Na jednom razgovoru za posao postavljeno mi je jedno jako dobro pitanje. Ono je glasilo ovako: Šta vi očekujete od firme u kojoj počnete da radite?

Ja nisam pominjao platu (bar ne u tom delu razgovora), nisam pominjao benefite koje ta firma nudi svojim zaposlenima, već sam rekao da je najvažnija stvar radno okruženje, radna organizacija u firmi, jer samo čovek koji je zadovoljan svojim radnim mestom, može da pruži više dok radi, biće mu lakše da se fokusira na posao, ukoliko ima kontakt sa klijentima, biće ljubazniji, ukoliko ima kontakt samo sa kolegama, bolje će se ophoditi prema njima, biće više kolegijalan.

U 90% firmi, na koje naiđete, ovo pitanje koje je meni postavljeno,(ako ga uopšte i postave), postavljaju jer im je neko rekao da je mnogo kul da ga postave i da će tako delovati ozbiljnije. Iako je naravno mrtvo slovo na papiru. Jer 90%, gleda na radnika kao na potrošnu robu, koja će da im služi neko vreme, i donosiće im pare. 

Kad primete da se roba istrošila, da im više ne služi kao ranije, samo će da je zamene novom, obećavajući rad u "dinamičkom poslovnom okruženju, u kojem će naravno, napredovati, steći nove veštine" bla bla bla.

Da ne dužim mnogo, za kraj ću pomenuti jednu firmu, gde sam skoro sat i po vremena pričao sa jednom ženom iz HR službe. Za tih sat i po vremena, ona je mene ispitala o svemu i svačemu, pričala o ambicijama firme, položaju radnika itd, opet kažem, verovatno je neko menadžmentu prodao foru, da je mnogo kul ako pitaju neka pitanja i kažu neke hvalospeve o sebi, da tako izgledaju kao neka ozbiljna firma. Na kraju, niko iz te firme se nije udostojio ni da mi kaže kakav je rezultat te selekcije koju oni vršili.

Toliko o našim poslodavcima.

Ja trenutno, imam tu sreću da sam počeo da radim, baš u toj firmi, gde mi je bilo postavljeno pitanje sa početka teksta, a daljim informisanjem o firmi, negde sam spoznao, da ipak to pitanje nije samo mrtvo slovo na papiru. 

Ovaj tekst ima nekih dodirnih tačaka sa tekstom "Smrdljiva koleginica", pa eto, moja preporuka da se i taj tekst pročita ko je propustio.

Ovim tekstom želim da ohrabrim baš tebe, koji ovo čitaš. Da znaš da nisi pod kaznom da radiš, da znaš da zaslužuješ bolje, i da ideš ka tome. Traži alternativu, veruj u sebe i kreni u nešto novo. A kad napustiš staru firmu, i odeš u drugu, neka se vlasnik, sa balkansko-kapitalističko-izrabljivačkim načinom razmišljanja, zapita zašto mu radnici odlaze.

Šalim se.

Neće.

Nema svest o tome.

Baš ga briga, dokle god je stabilan priliv novca.