Leptir od mesečine

30.

Noć je sveža, konačno ... posle teškog i vrelog dana. 
Noć je tamna, oblaci je čine još tamnijom. Povetarac blagi je pirkao, ljuljkajući slabo lišće na granama, uspavljivajući sve, pa i njih. Spržena zemlja i ono malo trave na njoj, sve je polako tonulo u san. Komad najlona, zaglavljen ispod kofe sa malo vode, ispod njenog prozora imitiralo je cvrčke. Soba mala, roletne skoro spuštene. Ono malo svetlosti iz susedstva, što se probi kroz roletne, pravilo je lepe šare na zidu, pomalo nemirne od grana koje se njišu. Te šare je često gledala, zamišljala ih kao da su živa stvorenja koje vode neke svoje živote, vole se, mrze, svađaju i grle.

Ležala je na boku, ka zidu i gledala u šare, san nije hteo na oči. Pomalo joj beše vruće, pa se malo otkrila, dovoljno da malo mesečine koja se najednom stvori, pomiluje je po koži. Niz mesečinu spustio se mali leptir. Razlog ostaje neznan, ali on se spusti niz mesečinu do nje, i gleda je s visine. Leteo je nad njom ... Gledao je poput anđela čuvara, osećao nemire, uzavrele misli koje nisu dopuštale snu da dođe. Ova noć se borila sa njenim mislima, te je pozvala mesec u pomoć... a mesec posla malog leptira, koji je sleteo na njenu kosu. I umirio se.

Devojčica oseti prisustvo anđela, te se malo nasmeši, stvarajući drugu sliku dok je gledala šare na zidu. Leptir se ušuška, krilima milujući njenu kosu, opuštajući je od svih misli koje su se rojile donoseći mir i spokoj. Baš onaj lepi mir koji je devojčica pronašla  na svom jastuku, kojeg je zagrlila i malim uzdahom utonula  u taj lepi svet koji je stvorila na zidu.

Spajajući stopala, pomalo grejući ih dok je sve oko nje bilo hladnjikavo, mali leptir joj je šaputao: 

spavaj devojčice, sve je u redu, 
spavaj spokojno, mirna je noć
spavaj dušo, nežna i mila, 
spavaj čedo dok mesec sniva

Devojčica je zaspala, kao i leptir. Vetar se smanjio, uspavao je lišće. Mesečina se povukla, a na zidu nestadoše šare, jer sve utihnu... jer noć prekri sve. 

Poljubac

29.

Kako sam je upoznao, osetio sam taj njen miris. Parfem ili nešto tome slično, nije mi jasno... ali u pola noći da ga osetim gde bilo, setio bih se nje. Tim svojim mirisom me je vezivala za sebe, nekako ... kad bih osetio njen miris, osećao sam se lepo, znao sam da me nešto lepo čeka. Čekala me je ona. Kad sam osetio njen miris, pripremao sam se za nju, a svakim sledećim viđenjem sam je sve više osećao, učio. Doživljavao nju i njene lepe finese od kojih je satkana. Kako je lako budi tu želju da saznam sve o njoj, da se što bolje pripremim, kad me taj njen miris opet opije.

Bio je hladnjikavi mart, našli smo se predveče ispred velikog drveta, koji je u tom delu naselja štrčao, uglavnom nije bilo zelenila. Čekao sam je par minuta...došla je. Imala je male tamno sive cipele na malu štiklu. Ta hladna ulica nikad lepše nije odzvanjala kao tad. Suknja isto nekako siva na čudan izrez, ukoso nekako. Suknja je pokrivala listove. a drugim krajem milovala koleno. Gore svetla bluza uz telo .. ili majica, preko jakna, kožna. 

Kako mi se približavala, tako sam opet osetio taj njen miris. Sve što sam razmišljao do tad i svi moji planovi kako konačno da je poljubim, pali su u vodu kad se pojavila. Dok sam je gledao, kao nekog čudnog vanzemaljca, jedva sam znao kako se zovem.

Ali nisam se prevario, već posle prvog pozdrava, sam napravio facu kao da osetim nešto novo. Ona me je čudno gledala, pitajući se na šta tačno mislim... a ja sam joj rekao da ima nešto u njenom mirisu. Približio sam joj se, kao mali kučić glumio sam da njuškam, te mi ruka završi u njenoj kosi, pa na obrazu. Gledao sam je u oči par sekundi i rekao da ipak nije do mirisa već do nje. Iznenađena ili iz nekog drugog razloga, nije se pomakla, već se prepustila. Približio sam joj se na par milimetara i još jednom najtiše rekao ipak je do tebe. 

Kao u filmovima, oči su se zatvorile a usne spojile, a ja osetih i na usnama njen miris, njenu toplinu, njen dah, njenu nežnost ... nežnost, Bože kako je nežna. Kao da sam prislonio usne na najmekši pamuk. Još nežnije od toga. 

Postao sam njen i ona je postala moja. Ona ... moja. Tako lepa, mirisna, nežna, elegantna devojčica, koja mi ostavi delić svoje duše na usnama, da je čuvam, da se osetim lepo, svaki put kad izgovorim njeno ime.